Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga

Zadnje teme
» Treba mi igrica
Sre Sep 18, 2013 4:43 am od Haubitza

» Treba mi film
Sub Sep 07, 2013 2:54 am od Mr.Peki

» Treba mi...
Pon Jul 01, 2013 1:28 am od Gerkhan11

» Treba mi film
Pon Jul 01, 2013 1:25 am od Gerkhan11

» Filmovi Download
Uto Jun 04, 2013 12:35 pm od Anonimus

» MAGAZIN casopis
Pon Maj 27, 2013 6:13 pm od Anonimus

» Crtani filmovi
Ned Maj 26, 2013 9:55 am od Anonimus

» Serije Strane - download
Uto Maj 21, 2013 7:22 am od Anonimus

» Man of Steel Prequel: Special Edition
Ned Maj 19, 2013 1:52 pm od Anonimus

Vizio shop majice
VIZIOshop.com - prodavnica za majice
E-republik
Decembar 2016
PonUtoSreČetPetSubNed
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Kalendar Kalendar

Viglink

Радикални економски преображај Србије

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Радикални економски преображај Србије

Počalji od Admin taj Uto Mar 13, 2012 7:47 am

Према последњим подацима из новембра 2011, стопа запослености у Србији креће се око нивоа од 35 одсто. То је проценат становништва старијег од 15 година које има какав-такав посао.(1) У том показатељу је садржана сва драма домаће економије и све што је о њеном стању потребно знати. Ова стопа одсликава безнађе и беспуће домаће економске политике.

Поређења ради, просечна стопа запослености у Европској унији износи око 64 одсто, с тим да ни у једној земљи ЕУ та стопа, бар до 2011. године, није мања од 55 одсто.

Пад стопе запослености у Србији је деценијски тренд и није узрокован светском економском кризом, већ пре свега промашеном економском политиком. Ову чињеницу држава негира и пред њом стоји немоћна и парализована.

У последњих једанаест година Србија је исцрпла све рецепте из неолибералног арсенала. Приватизован је највећи део привреде – то није помогло.

Странцима је продато готово све што су желели да купе, по ценама по којима су то желели – ни то није помогло. Странцима се сада плаћа и за свако отворено радно место – ни то не помаже.

Србија је либерализовала увоз до бесмисла, снизила и готово укинула пореске стопе на добит – ни то није помогло.

Финансијски простор је препуштен страним банкама, као чуду знања и врлине – ни то није помогло.

Држава, привреда и грађани су се енормно задужили, огроман новац је ушао у Србију – ни то није помогло.

Чланови партија, њихови рођаци и пријатељи су нашли ухлебљење у државним и парадржавним институцијама, или у државним предузећима. Дошло је до масовног отварања непотребних административних радних места – стопа запослености и даље пада.

У оквирима владајуће економске парадигме, излаза као да нема. Не види се начин на који се било какав инвестициони циклус може покренути, не види се ко може бити генератор привредног раста. Економски систем који континуирано подстиче увоз, трговину, задуживање и потрошњу, мора завршити баш тамо где је Србија данас.

Држава Србија се необјашњиво наивно, усред рецесије, законски обавезала да ће јавни дуг држати на нивоу од 45 одсто БДП-а. Овакво ограничење је неодрживо и њиме је Србија осуђена на нову, дубоку рецесију.

Буџет се морао ставити под контролу и то није спорно, али је понуђено решење спорно. Буџет (у нешто поједностављеној подели) има две компоненте. Једна је трошковна и односи се на финансирање државе, њених функција и служби. Лавовски део буџета иде и на попуњавање празне касе пензионог фонда. Ове трошковне компоненте буџета се морају ограничити и самерити према економској моћи друштва. Њих је имало смисла везати (процентуално) за висину БДП-а.

Други, мањи део буџета је развојни, инвестициони, и никаквог разлога за његово нормативно ограничавање није било – поготово не у рецесији, поготово не у држави у којој су сви сегменти инфраструктуре (електропривреда, водовод и канализације, канали за наводњавање, путеви, пруге итд.) недопустиво запуштени и траже хитна улагања.

Србија ће и у 2012. години, по тренутним прогнозама, бити на самој ивици рецесије, са стопом раста око нуле. Ако се истраје на ограничавању буџета од 45 одсто БДП-а, то ће значити да од озбиљнијих инвестиција у инфраструктуру нема ништа. Стопа запослености ће или падати, или стагнирати, а Србија ће само дубље тонути у кал, а можда и у анархију.

Препрека државном инвестирању није везана само за буџетско ограничење или условљавање Међународног монетарног фонда (ММФ). Да би држава инвестирала потребан је новац, али новца нема. Доток кредита из иностранства је практично затворен.

Банке су углавном незаинтересоване за финансирање привреде, поготово дугорочно и инвестиционо. Уз то, и висина камата дестимулише било какво дугорочно улагање. Банке најрађе позајмљују новац грађанима у виду кеш кредита, улажу у хартије од вредности Народне банке (НБС) које немају никакву економску сврху, или финансирају дефицит буџета. Ниједан од ових облика кредитирања неће подстаћи привредни раст.

Како је финансијски систем доминантно у страним рукама, како се кредити усмеравају у складу с интересима банака а не потребама развоја Србије, чини се да излаза нема. Као да је једина алтернатива у чекању да се нешто догоди – да Фијат проради, да се волшебно појави нека нова велика инвестиција, да се уђе у ЕУ. По свему судећи, то чекање је тренутно једина стратегија власти.

Мере за опоравак
Држава никада није сасвим немоћна, и чекање не мора бити једина опција. Неке мере би се могле предузети одмах, без чекања.

Прва мера би морала бити укидање свих облика готовинског кредитирања грађана (кеш кредити, кредитирање преко картица и минусних салда на текућем рачуну). Ово би смањило притисак на цене, ослободило средства за привреду, а можда довело и до благог пада камата. Истовремено, смањио би се и број дужника-очајника.

Друга могућа мера спада у домен ризичног експеримента и радикално одступа од класичних догми ММФ-а. Држава би могла започети циклус кредитирања инвестиционе изградње издавањем сопствених меница којима би плаћала извођаче радова и домаће добављаче. У овом концепту нису потребна ни инострана средстава, нити задуживање код домаћег банкарског сектора.

Механизам је први пут успешно примењен у Немачкој 1932. године под канцеларом Шлајхером. Немачка је била у рецесији, одсечена од финансијских тржишта и суочена са армијом незапослених. У нешто модификованом облику, модел је наставио успешно да функционише и под Хитлером. Користећи овакву финансијску технику, Немачка је започела велику обнову инфраструктуре, као и програм наоружавања. (2)

Поменути немачки модел би се могао пресликати и на Србију данас.

Министарство за инфраструктуру нпр. би могло формирати предузеће за финансирање и координирање радова на инфраструктури. Ово предузеће би издавало менице за изведене радове, а менице би авалирала Развојна банка. Менице би носиле добру камату, могле би да се преносе и користе као средство плаћања. Камата би била стимуланс да менице што дуже остане у циркулацији. С друге стране, менице би се могле у сваком тренутку и безусловно дисконтовати код Развојне банке, чиме би поверење у механизам било додатно појачано.

Доспеле и дисконтоване менице Развојна банка би исплаћивала новцем који би узимала од НБС као крајњег кредитора. Једноставније речено – да, НБС би штампала новац. Министарство финансија би било дужно да по утврђеним роковима на крају откупљује емитоване менице и тако враћа узете кредите од НБС. Ово би омогућило и да НБС планира своје билансе и монетарну политику.

Предност новог приступа
Логика овог приступа је да инвестициони циклус креира нову запосленост и привредни раст. Број људи који плаћају порезе и доприносе се повећава, а повећава се и општа потрошња која преко ПДВ-а попуњава буџет. Захваљујући расту буџетских прихода Министарство финансија добија средства из којих може вратити узети кредит од НБС. Камате које држава плаћа на менице остају домаћим предузећима које су у радовима учествовали, а не банкама и њихових страним власницима.

Овакво креирање новца не би требало да има инфлаторне ефекте будући да је тражња у рецесији мала и капацитети су неупослени. При томе, новац не иде у потрошњу већ у инвестиције и стварање нових добара. Коначно и најважније, свака издата меница је покривена изведеним радовима или купљеном робом.

Сам механизам креирања новца на овакав начин, као и последице по монетарни систем нису битно различите од оних које проистичу инозадуживањем. Разлика је само у томе што држава више није у рукама страних кредитора и контролора, и не зависи само од њихове воље.

Овакво задуживање не доноси девизе, али не доводи ни до раста спољног дуга. Како је новац аутономно креиран а не унет из иностранства, девизне резерве се неће повећати и динар ће морати да депресира. Ово јесте проблем, али пре или касније, озбиљна корекција динара је неминовност у сваком случају. У предложеном моделу, негативне последице депресијације би биле компензоване чињеницом да привреда ради и запосленост расте.

Овај начин финансирања инвестиција помаже и да се разбије банкарски монопол, а банке присиле на разумнију каматну политику.

Када финансира радове на овај начин, држава не мора расписивати међународне конкурсе. Она може водити развојну политику и овако креирана средства може усмеравати домаћим предузећима и тако их јачати.

Примена предложеног решења захтева стратешку визију и изузетан професионализам и владе и НБС. Подразумева и одлично пројектно вођење инвестиција, захтева одговорност и дисциплину у плаћањима и елиминацију корупције. Механизам се наравно може злоупотребити на много начина, али то није слабост механизма по себи. Има ли Србија воље, храбрости, кадрова и знања да се упусти у овакав пројекат и да се ослободи туторства ММФ-а?
———————————————————————————————————————
(1) Кориговано у односу на прву верзију текста, где је реченица гласила „То је проценат радно способног становништва које има какав-такав посао.“ Хвала Горану за корекцију.

(2) Овим начином финансирања био је и делимично скривен стварни обим војних издатака Трећег рајха. Читалац ће надам се разумети да ово није похвала нацизму, већ похвала једном добром финансијском механизму.

Admin
Admin

Broj poruka : 188
Reputation : 2
Datum upisa : 27.05.2011

Pogledaj profil korisnika http://skynet.serbianforum.info

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu